Recenzija - Moma Dimić

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

MOMA DIMIĆ

ROMAN O UDESU SRPSKOM

Branka Gajović, Tvoja tajna, Apostrof, Beograd, 2001.

          Posle jedne uspešne zbirke pesama, Branka Gajović se oglašava i zamašnim generacijskim romanom-sećanjem Tvoja tajna. Reč je o prozi koja svojim narativnim tokom zaranja u period druge polovine XX veka, sa manjim reminiscencijama na vreme i prilike iz daljeg (u vremenu) rodoslova glavne junakinje knjige Danke Dragutinović. Tako već na samom početku romana susrećemo veoma plastično, doduše u krokiju, date likove bake Jovanke i bake Emilije (Eme) kao i zanimljive uzročno-posledične odnose s njihovim muževima, decom i uopšte potomstvom.
           Zanimljivo je da su svi likovi koje spisateljica Branka Gajović uvodi u svoj roman, zajedno sa glavnim likom Dankom, neka vrsta uzorka ili tipičnog primera istrgnutog iz šireg društvenog miljea. Isto tako je i grad u kom se ovaj roman najvećim delom zbiva „slučajni uzorak“ otrgnut iz čitavog niza sličnih srpskih gradova. Spisateljica svesno izbegava da opisuje vedute i ambijente svog Zemuna. Tek uzgred, i gotovo nehotično, u prvi plan izbije na časak kakva osobenost ovog grada na Dunavu, prepoznatljiv lik ili prizor, ali na njima roman ne gradi svoju priču. I detinjstvo, mladost, „haos“ zrelih godina i neminovno približavanje starosti nešto je što je neminovno, pa i karakteristično za bilo čije životne mene u bilo kom gradu.
           U romanu Tvoja tajna sledimo dva paralelna toka, dve disparativne vrste tekstova: narativnu i idejnu. Dok pratimo naraciju (o događajima iz detinjstva, o mladalačkim ljubavima i sl.), svet ideja, kojima se spisateljica inače predano bavi (o smislu istorije, značenju hrišćanstva, sudbini „izabranog naroda“ i dr.), odvojen je i oštro omeđen kao što su to ulje i voda u prirodnom dodiru. Oba ova toka autorka, međutim, stavlja „pod zajednički kišobran“ sećanja. Sećanja na prohujali život neprestano je progone, ona se zbijaju oko svojih ključnih podsvesnih jezgara uglavnom iz domena ljubavnog i erotskog, te svetlosne aure svakog iskušenika sreće. Pri tom, Branka Gajović ima sluha i za one neostvarene ljubavi, ili ljubavi preobražene u iskrena i potresno odana prijateljstva. I to bi bila još jedna snažna intelektualna brazda ovog autora, do sada tako retka u našoj prozi (na primer odnos glavne junakinje Danke i njenog platonskog ljubavnika Slobodana Č.).
           Tvoja tajna je svojevrsni bildungs-roman, ili roman o jednoj duhovnoj emancipaciji, izgradnji i učvršćivanju etičke svesti kako o nama samima tako i o društvu koje nas okružuje i koje je svo u tragičnom rasapu. To opšte, globalno posrnuće ne samo sredine u kojoj obitavaju junaci Branke Gajović, već i u neku ruku čitavog sveta, zajedno sa tim famoznim, nasilničkim Divljim zapadom, nalazi se u samoj srži ovog romana. Iako roman počinje opisom srećnih trenutaka provedenim u periferijskim baštama kraj pruge, isti završava na samom pepelištu, na groblju sred pokopanih svih energija i nada u bolju i izgledniju budućnost. Ali, po prirodi stvari, ovaj roman jedne generacije, koju je odškolovala čuvena Zemunska gimnazija s neprevaziđenim pedagozima poput Milete (Sajića), kojeg se autorka s toliko zahvalnosti seća, ipak ne može bez happy enda, koji ne pripada toliko onima koji su proživeli svoj vek koliko onima koji tek dolaze.
           Na fonu ove fragmentarne priče o jednoj generaciji i njenim životnim uzletima i padovima događa se opšta drama i sunovrat jedne nekada tako lepe i obećavajuće zemlje – Jugoslavije. Prelazeći na taj plan, autorka tako pripoveda o svima nama i o svim našim „javnim tajnama“. Na jednom mestu ovog romana naći ćemo i karakterističnu rečenicu o junakinji Danki: „Život je za nju imao onu vrednost koju su imali snovi.“ A deo, i to itekako pozamašan, svih tih snova bio je san o jugoslovenstvu, o toj ideji koja je sve svoje podanike pretvorila u neizlečive homo politikuse i, naravno, kad se sve sabere – gubitnike.
           U romanu Tvoja tajna Branke Gajović ukrštaju se sudbine zdravih, patrijarhalnih, hrišćanskih (pravoslavnih) pojedinaca, ličnosti punih životnog elana, ideala (čak s idealističkim pristupom ideologiji, odnosno komunističkoj doktrini) ali i sudbine jedne višenacionalne države čiji ideal nisu delile podjednako sve sastavne jedinice.
           Branka Gajović ume da vodi priču oba toka romana, kako onog narativnog tako i idejnog. Zapravo, ona je strasno zainteresovana da naglasi i pojasni sve što joj je bitno na relaciji uzrok – posledica kako u opisu pojedinačne sudbine odabranog lika, tako i na najopštijem planu. Taman pomislimo da nam je u rukama roman o najintimnijim tajnama, a već u sledećem poglavlju nailazimo na dijaloški ili monološki filozofski traktat, minucioznu raspravu s izvanrednim poznavanjem ključnih civilizacijskih i filozofskih dometa i terminologije.
           Likovi koje daje Branka Gajović u svojoj prirodi jesu filozofi, čak i kad nisu toliko obrazovani poput Danke ili Slobodana Č. Iz jednostavnih, prostodušnih poruka bake Emilije: „Nemoj protiv sveta, i nemoj sa svetom“ ili „Slušaj svet, a radi po svome“ možemo izvući pouku opstanka balkanskog čoveka na ovom vetrovitom tlu. Ima u narodu tih tzv. prirodnih filozofa koji verovatno i ne znaju pravo značenje reči filozofija.
           Kolikogod autorka sledila „nakostrešena čula“ svojih junaka, ona je svesna da je svaki čovek, pa i junak njene knjige, posledica epohe. Epohu komunizma u Jugoslaviji, Srbiji i naposletku u gradu Zemunu, Branka Gajović daje transparentno na planu preispitivanja značenja onog što zove „neizmišljeni smisao istorije“. Istorija, međutim, po njoj, nikada nije pravična, i kao takva povazdan ostavlja žrtve i gubitnike za sobom. Njena junakinja „pristaje“ na istoriju sve dok ona obećava nekakvo dobro, potpomaže naboj emocija i ubeđenja. Ipak, gorčina, poraz i jadikovka su najčešće lice istorije koje srasta s licem svakog od nas pojedinačno.
           Roman Tvoja tajna unosi u našu književnost izvanredne stranice autentičnih evokacija (i procena) jednog doba. Pojedina poglavlja, poput „Poleglog klasja“, ispisana su pripovedački maestralno, nezaboravno. Međutim, poduži traktati o pojedinim filosofskim pitanjima i ideološko-istorijska razjašnjavanja svekolikog sunovrata jednog društva i naroda biće, verovatno, zanimljivija onom budućem čitaocu, sa istorijskom distancom, kada će vreme svakako potvrditi tačnost, ili u najvećoj meri tačnost i preciznost ocena, inače danas, nažalost, toliko očiglednih – do nepodnošljivosti...

© Copyright Branka Gajović.