Zemunske ljubavi (2007)

 

  • DechairsDeckchairs

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

LIČNI ZAPIS 

Mr Milica Jeftimijević Lilić
Potpredsdnica Udruženja književnika Srbije
Beograd, februar 2014.


INTELEKTUALNOST I EROTIKA
Branka Gajović, Zemunske ljubavi, Čigoja, Beograd, 2007.

          Duboko ukorenjena u rodni grad Zemun, Branka Gajović kroz događaje u njemu, i u romanu Zemunske ljubavi posmatra čitav svet. Začuđujuće je koliko je ono što je napisala u knjizi objavljenoj 2007. zvuči aktuelno. Zapravo, time i nehotice podvlačimo idejni aspekt njenog romana, analitički pristup vremenu u rasponu gotovo od jednog veka, izvanredan kulturološki presek svesti ljudi koji su se formirali u njemu, analizu društvenih prilika i pojedinačnih ideala savremenog čoveka, devijantnost i dekadenciju proizašlu iz opsesije materijalnim i hedonističkim pristupom životu. Odsustvo pravih doživljaja koji su izraz duhovnosti ljudi koji su se formirali u njemu.
          Kroz lik dve žene, Sofije i Nine, učiteljice u poodmaklim godinama i mlade profesorice, daju se dva životna filozofska stava. Odlaganje života i bacanje u njegov vrtlog bez ostatka.
          Zemun nasuprot velegradu je izazovna pozornica za mnoga zbivanja. Ma kako se činilo da grad svojom uređenošću sputava čovekovu slobodu, on zapravo pruža mogućnost za iskonski čovekov san o lutanju, neusredsređenosti ni na šta, o apsolutnoj slobodi, jer u njemu postoje tihe ulice gde nema mnogo prolaznika, pasaži, parkovi u kojima se to može realizovati. Ali i uređenost gradova, njihov rast, spomenici kulture, estetizacija eksterijera i enterijera oličavaju isto tako važan čovekov ideal, stvaranje, harmoniju, nasuprot destrukciji, nestajanju. A sve te faze obuhvaćene su radnjom romana Zemunske ljubavi na osoben način. Uvek su u koliziji pojedinačno i opšte. Likovi Branke Gajović i u ovom romanu teže nečem uzvišenom (najčešće umetničkoj ostvarenosti, ali i profesionalnoj, porodičnoj, znanju).
          Još je Cvajg u svojoj briljantnoj studiji o Frojdu istakao neuništivu čovekovu potrebu za snovima, njegovo duboko opiranje svakom nihilizmu, jer bi se „njegovo teskobno telo raspuklo pod pritiskom neproživljenih osećanja i kako onda da duša čovečanstva podnese život bez nade u neki viši smisao“, otud „zadovoljstvo koje pruža trud po samom sebi i najdublji je smisao duhovnog života“ jer čovek je, po Karlu Jespersu potencijalna mogućnost, moguća egzistencija. Stoga Branka Gajović slika upečatljive likove žena i muškaraca koji kroz ljubav dostižu punu realizaciju svoje ličnosti a tome obično prethode: duhovna nadgradnja, lutanja, nesporazumi, duboke drame u potrazi za sobom u drugome, komunikacija na intelektualnom nivou koja povremeno biva zaokružena harmonijom u obostranoj strasti.
          Erotika kao najautentičnije ljudsko iskustvo je vrhunski dočarana kao i diskurzivno mišljenje iz kojeg niče siže romana. 
          Uzbudljivo, provokativno, večno!

_____________________________

LIČNI ISKAZ o romanu Zemunske ljubavi

Ljubica Mišćević
Profesor fizike Prve zemunske gimnazije
Razredni starešina Branke Gajović 
29. januar 2009.

          Jako mi se dopala tvoja knjiga Zemunske ljubavi. Pročitala sam je u jednom dahu... Iako kao baka imam puno obaveza oko unučića... Tako si dobro ušla u psihološku analizu likova – sve sam ih videla, kao da su živi... Knjigu sam odmah pročitala, ali sam je dala na čitanje, pa je kružila. Evo, tek sam je danas dobila natrag. Nisam odmah prepisala tvoj telefonski broj, inače bih ti se ranije javila... Posle sam se setila gde si tačno sedela u klupi... I celog razreda (III2) sam se setila. Bili ste dobra deca. Nisam sa vama imala nikakvih problema... Samo da znaš, knjiga je izvanredna. Uživala sam u svakoj reči. Mnogo si je lepo napisala. Likovi su odlični. Baš si ih znalački prikazala, ušla u njihovu psihologiju...


Strana 1 od 3 1 2 3

© Copyright Branka Gajović.