Zemunske ljubavi (2007)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

REČ O KNjIZI Zemunske ljubavi

Nena Radosavljević
Pisac zbirke priča Travočešljač
Zemun, leto 2007.

          Svaki put kada na letovanje polazim, pomno biram desetak knjiga koje ću da ponesem. Naravno, ne pročitam sve, petnaest dana je ipak samo petnaest dana, ali sam uvek u paničnom strahu: „Šta ako mi se nešto od ponetog ne dopadne?“ Nekako volim kada knjiga ima pripovedačku nit. Volim priču. U pozorištu mi smeta kada glumci vodom polivaju publiku, pa se to zove „avangarda“. Kada mi je u rukama roman, volim da u njemu nađem junake, radnju, emocije. Sve to izdašno nalazim u romanima Branke Gajović. Zemunske ljubavi su njen treći roman. Ne treća knjiga – iz njenog pera izašla je jedna vrsna zbirka pesama, njenih stihova ima u antologiji zemunske poezije, njene stručne knjige su visoko vrednovane (Branka Gajović je profesor engleskog jezika) – ali treći ROMAN jeste.
Polazim, dakle, na letovanje, pročitala sam dva njena prethodna romana, „kupili“ me, kako bi mladi rekli, i pitam autorku: „Imaš li za mene nešto novo?“ I to se tako ponavlja evo već treću godinu. Zasigurno sam joj dojadila, pred poslednji polazak dobila sam Zemunske ljubavi. U rukopisu!
          Šta da kažem – progutala!
          Uverena sam: samo smo svojih emocija vlasnici. Ne kuća. Istorija (naša pogotovo) ume da pokaže koliko je to klizav imetak. Garderoba se pohaba, omiljena fotelja takođe, tanjir razbije. Ali su naše emocije zauvek naše. Emocije i sećanja. Toga u ovoj knjizi ima. Kroz prijateljevanje i uzajamno razumevanje bez ostatka dve žene, dve junakinje romana Zemunske ljubavi, učimo da jaz godina ne mora da bude prepreka bliskosti. Jedna drugoj su potpora i još jedna potvrda da, pored bioloških roditelja, imamo (ako smo mudri i dovoljno velikog srca sposobnog da voli) i roditelje koje biramo, ne umanjujući time svoju privrženost prema onim prvim, pravim. Sofija, koja se približava „onim“ vratnicama i poput Salome skida svojih sedam velova sećanja, i Nina, koja tek počinje da tka na svom razboju, uveravaju nas u to. Njihovi razgovori, ali i ona prisutnost kojoj nisu potrebne reči, su topli, ljudski. Svi likovi, ne samo glavne junakinje, bojeni su jakim bojama emocija (i kuče Micika! Molim da se Micika ne zaboravi). Čini mi se, najpre i najviše baš to, daje vanvremensku dimenziju knjizi. Ili svevremensku. 
          Kod Branke Gajović pisca, ali i kod Branke Gajović čoveka, još je jedan lik uvek prisutan, prosto neizostavan – njen Zemun. Rođena Zemunka (a svi su Zemunci stvarno posebni u toj svojoj ljubavi prema rodnom gradu), nikada ne propusti priliku da nam, potpuno profesorski, ne održi i poneki dodatni čas iz poznavanja i istorije grada.
Emocije, emocije, one koje vezuju, ali i one druge, koje kidaju spone među ljudima. U knjizi ih ima, ima srca i srčanosti, ima ogoljavanja duše. Jedan čist striptiz.
Približava se sledeći odlazak na letovanje i ono, pomenuto, biranje knjiga za putnu torbu. Nevolja je što Branka ne može toliko brzo da piše koliko ja mogu brzo da čitam. Ipak, ne odustajem: „Branka, imaš li za mene nešto novo?“

________________

List ENERGOPROJEKT
Nove knjige
Beograd, jul 2007.

Zemunske ljubavi
TREĆI ROMAN BRANKE GAJOVIĆ

          Zemunske ljubavi naslov je trećeg romana Branke Gajović, članice našeg književnog kluba. Pre ove knjige, objavila je zbirku pesama Gde tebe ima i romane Tvoja tajna i Razgrni uvelo lišće. Njeno novo delo, kako primećuje recenzent Moma Dimić, „izvanredan je primer obnove društvenog realističkog romana, čak s primesama naturalističkog“. Dve glavne ličnosti, stara učiteljica Sofija i mlada profesorka Nina, „razrešenje životnih problema i zagonetki pronalaze u meditiranju i to ne samo o načinu zaljubljivanja i ljubavi već i svemu onome što život sobom nosi: starosti, bolesti, smrti, pa čak i o pokajanju“. Roman Zemunske ljubavi – piše takođe Moma Dimić – „poseduje visok intelektualni naboj: na ovim stranicama vodi se dijalog ne samo sa svojim vremenom već i sa vrhunskim književnicima i intelektualcima našeg doba, među koje spadaju Isidora Sekulić, Pekić, Kiš, i drugi“.
          Branka Gajović članica je Udruženja književnika Srbije.

Strana 3 od 3 1 2 3

© Copyright Branka Gajović.